Божић и Бадњи дан
На Бадњи Дан посте сви укућани, а трпеза тога дана би требала да буде обилна и свечана. Божићни пост почиње 40 дана пре самог Божића и за њега су везани многи обичаји из православне и народне традиције. Најважнија промена у обичајном циклусу огледа се у начину припремања и узимања хране. Ово су дани поста. У време поста се не сме јести мрсна храна. Под мрсном храном подразумева се сва храна животињског порекла. У исхрани се не користе месо, млеко и млечни производи, јаја.Најстрожи пост који упражњавају монаси не дозвољава употребу уља, већ се сва јела морају спремати на води. Осталим верницима употреба уља као и биљног маргарина није забрањена. Риба, морска и речна, је дозвољена у одређене дане.

Православни пост има две стране: духовну и телесну.
Духовна страна поста огледа се у уздржавању од злих помисли и дела, као и од било каквог сагрешења. Време поста је време нашег опроштаја онима који су нам неко зло нанели. То је време љубави, милосрђа и уздизања у вери, до чега се стиже свакодневним молитвама. Телесна страна подразумева промену начина исхране и потпуно избегавање одрђене врсте хране.У православљу храна има и духовну страну, јер се верује да се јелом богослужи, као што се на богослужењу једе тј. причешћује.

Пост се завршава на Божић. Код Срба се Божић слави 7. јануара. Поред Срба, старог, јулијанског календара придржавају се још Руси и поједине мање православне црквене заједнице и неки манастири на Светој Гори, док је већина западних хришћанских цркава одавно прешла на нови, грегоријански календар и празник Христовог рођења слави 25. децембра.

Божићња трпеза увек је свечана и поред многобројних јела, за коју је заслужна машта домаћице и финансијске могућности домаћина, мора имати и обавезна обредна јела која се само овог дана припремају. Та јела су божићна печеница и чесница. Печеница је цело младо прасе и то је једна врста жртве која се приноси Богу и вуче корене из претхришћанског времена, а помиње се и у старозаветним књигама.Чесница је обична бела погача умешана од пшеничног брашна. У чесницу се ставља златан новчић и за ручком се искључиво ломи рукама. Онај ко у свом парчету пронађе новчић имаће среће у току наредне године. Чесница спада у хлебне или бескрв;не жртве и њене корене треба тражити у старозаветним причама о приношењу жртви Богу. На Бадњи дан, рано изјутра, домаћин куће одлази по бадњак (храстић) који до ноћи стоји пред кућом у дворишту, а у становима и зградама у предсобљу. Са заласком сунца, на Бадње вече, бадњак се уноси у кућу, а по поду посипа слама, док се у становима завежљајчић са бадњаком и сламом ставља испод стола на коме је припремљена вечера. Бадњачка вечера је строго посна. Бадњачки колач не сече се ножем него се ломи руком. Не сме се појести сво јело и пиће, него се понешто оставља преко ноћи, на оном месту на коме се вечерало.О Бадњој вечери као и првог и другог дана Божића, трпеза се не диже нити се ђубре избацује. На Бадње вече осим погаче умешене без квасца, једе се риба пржена на уљу, мед, вино и пасуљ(обично пребранац), а ту су и ораси, јабуке, крушке, суве шљиве, урме, суво воће, бадем и лешници.

Положајник је прва особа која на Божићно јутро уђе у кућу и он по веровању доноси срећу у кућу. Зато се за Положајника обично узима дете, али он може бити и одрастао човек. Он укућане поздравља са: "Христос се роди!" и "Срећан Божић!", на шта му укућани одговарају: "Ваистину се роди!" и "И теби срећу да Бог да!". На Божић ујутро домаћица спрема чесницу(у коју ставља новчић) и Божићни колач. Божићни ручак почиње пошто се домаћин врати из цркве и свим укућанима честита Божић, као и они њему. Ручак почиње тако што се домаћин прекрсти, запали Божићну свећу, окади трпезу, прочита Оченаш и пререже Божићни колач. Онда узима чесницу, подигне је у вис, окрене је у круг три пута, преломи преко средине и сваком за столом одломи по једно парче. Печено прасе или Божићна печеница најчешће је јело на трпези. Од ње се на Божић не једе глава и плећка, веће се оне чувају за Нову годину (Мали Божић, како се овај празник у народу често назива). Божић је весео празник, пун радости и љубави међу укућанима.